Cenić: BH Telecomu je potreban strateški partner

03 april 2018

Kategorije

DIJELI

Cenic

Članica Nadzornog odbora BH Telecoma Svetlana Cenić govorila je u intervjuu za Reforma.ba o trenutnom stanju BH Telecoma te perspektivama njegovog razvoja.

Reforma.ba: Prema Pismu namjere MMF-u iz jula 2016. godine Vlada FBiH trebala je do oktobra 2016. završiti dubinsku analizu (due diligence) BH Telecoma. Nakon znatnog kašnjenja u ispunjavanju ovog obećanja, sada smo u situaciji da je due diligence iniciran (dogovoreno je da će proces biti finansiran od strane Delegacije EU u BiH), a rok koji su vlasti sebi postavile u novom Dopunskom pismu namjere je septembar 2018 godine. Da li je realno očekivati da due diligence bude završen u septembru? Šta će biti glavni benefiti sprovođenja ove analize?

Cenić: Teško je da će biti završen, jer due diligence nije nešto što se radi za 15 dana. Prvo treba raspisati tender, pa odabrati najbolju i najkvalitetniju kuću koja će raditi due diligence, a to je zaista veliki posao. Međutim, ja se kao v.d. član Nadzornog odbora zalažem, bez obzira na obaveze prema MMF-u, da se obavezno uradi due diligence zato što se time rukovodstvo i uposleni suočavaju sa manjkavostima, sa time šta bi trebalo otkloniti. Također, due diligence ima i drugi, pozitivan signal na tržištu, koji govori da firma misli ozbiljno. Automatski se menja i mišljenje o firmi. Ništa to nije novo ni neuobičajeno, to su radile mnogo veće firme nego što je BH Telecom. Due diligence je signal da se ozbiljno misli ući u promene.

Reforma.ba: Iako BiH ima de jure liberalizovano telekomunikacijsko tržište, suštinski se radi o oligopolu u kojem tri najveća operatera – BH Telecom, m:tel i HT Eronet – imaju monopol u određenim dijelovima države. Mislite li da BH Telecom (sa trenutnom vlasničkom strukturom) može povećati svoj tržišni udio u dijelovima BiH u kojima nema primat?

Cenić: Zaboravljate ostale kablovske operatere, posebno nelojalnu utakmicu kada je Telemach u pitanju. O tome će se tek u narednom periodu još pričati. Priča se već nekoliko godina, samo što niko nije imao petlje da to kaže javno, nego su se pisala pisma. Sada je neko imao petlju da to kaže javno, a javno će se to i razmatrati.
Nadalje, nemaju baš monopole, s obzirom na to da je HT Eronet ušao na područje gdje je BH Telecom bio neprikosnoven, kao što i m:tel ima kancelariju i registraciju i ovde, pa da i ne spominjem da je m:tel kupio Logosoft i da je vlasništvo Logosofta kao kablovskog operatera vlasništvo m:tela... Dakle, ta teritorija koja je ranije bila maltene striktno definisana, više to nije. BH Telecom ima nameru, ne samo da proširi svoje delatnosti u drugim delovima države, nego i da iskorači van države. Ali o tom potom, to je ipak poslovna politika i poslovna tajna koja se ne otkriva tako lako upravo zbog konkurencije i odnosa koji vladaju na tržištu. 

Reforma.ba: Ocjenu da BH Telecom, HT Eronet i m:tel imaju primat na tržištu dala je Regulatorna agencija za komunikacije BiH u Analizi tržišta poziva iz oktobra 2016. godine.  

Cenić: Jeste, ali je Konkurencijsko vijeće zaboravilo da doda sve odluke koje su doneli, čak postoji i sudska presuda, kada je u pitanju nelojalna utakmica. Malo se to nekad zaboravi kad se piše. Slažem se sa Vama, to jesu tri dominantna operatera. Kada bi gledali listu, zaista BH Telecom jeste dominantan operater, s tim što je najviše prihoda u zadnje vreme, to što je održao od prihoda, od Moje TV. Telefonski signal je nešto što je stvar prošlosti...

Reforma.ba: Već ste spomenuli kako BH Telecom ima namjeru izaći na strana tržišta. To je praksa javnih telekom operatera u mnogim državama. Npr. norveški Telenor posluje u 16 zemalja, srbijanski MTS posluje u Crnoj Gori i BiH, a slovenski Telecom na Kosovu i u Makedoniji. Za to vrijeme, BH Telecom brani domaću poziciju na tržištu od dva miliona korisnika. Na koji način BH Telecom može izaći na tržišta van BiH?

Cenić: BH Telecom planira izaći na strana tržišta, ali to je poslovna politika koja se ne objavljuje, kao što to ne radi ni konkurencija jer im time dajete adute u ruke. Kad se desi, onda se obavesti.
BH Telecomu je potreban i strateški partner na neki način. To sam mnogo puta objašnjavala – nije isto kao nabavljati tehnologiju i opremu za neku manju robnu kuću. I druga je stvar kad Lidl nabavlja robu, jer on automatski ne ulazi u državu bez 20 robnih kuća, a onda kada nabavlja robu, zna se kako to izgleda... To je nešto što je potrebno Telecomu i pri tome ne mora da bude promenjena vlasnička struktura drastično, odnosno ne mora biti privatizacija. Uopšte ne mora da bude. S druge strane, BH Telecom planira izlazak i van granica BiH.
Dakle, ja se zalažem da se pronađe strateški partner. Ali ja sam samo jedan od članova Nadzornog odbora, postoje i ostali članovi i Uprava. Ja sam svoje argumente obrazložila, zbog čega mislim da bi to bilo potrebno, neophodno, da bi valjalo BH Telecomu. Zato što smatram da se nalazi na raskrsnici, na prekretnici. BH Telecom mora nuditi nešto sasvim drugo, a da bi nudio to drugo, treba da bude i neki nosilac tehnološkog razvoja, a da bi bio nosilac tehnološkog razvoja, s obzirom na to da je to skupa rabota, bilo bi odlično imati i nekog strateškog partnera. U transparentnim procedurama, ništa sakriveno. Kalkulacije kako neko u potaji sprema privatizaciju su neosnovane i netačne. Vjerujte, niko se baš ne javlja da kupi BH Telecom, pogotovo sa ovakvim uslovima, brojem zaposlenih itd. Paralela – koliko ima zaposlenih u Telekomu Srbije, a koliko u Telenoru. Preko osam hiljada je zaposlenih u Telekomu Srbije, što je oko osam puta više zaposlenih nego u Telenoru. Sigurno će se neko prije zaletiti da kupi Telenor, što se i pokazalo, nego Telekom Srbije. Zašto bi, da isplaćuje odštete, otpremnine i da razmišlja o tome... 

Reforma.ba: Ali je potreban neki vid promjena?

Cenić: Promene će biti unutar samog Telecoma u smislu dodavanja novih usluga, drugačijeg izgleda, poboljšanja ponude... Sve se to već počelo raditi, a uskoro će toga biti i mnogo više, i bit će poznato i javnosti.

Reforma.ba: Da li je ispravno tvrditi da će BH Telecom teško izaći na strana tržišta prije due diligence analize?

Cenić: Ne mislim da je tako. Sve zavisi od brzine rješavanja administrativnih, pravnih i svih ostalih zahtjeva u drugoj državi. Ne možete uticati na to. Možete reći da ste spremni, ali to je stvar i procedura u drugoj državi.
Due diligence i izlazak na strano tržište upošte nemaju direktne veze. To se sve radi, i treba da se radi, paralelno. Upravo zato što mnogi procesi u Telecomu nisu rađeni paralelno, struktuirano, došli smo do jedne okoštale organizacije... Krene se sa jednom kampanjom, pa se zaustavi i krene sa drugom, i tu se stvori konfuzija. Sad treba izbeći tu konfuziju. Ako neko hoće kvalitetna poboljšanja, onda se procesi moraju raditi paralelno. 

Reforma.ba: Prema izjavama uprave BH Telecoma spremni ste na uvođenje 4G tehnologije, a najavljen je i 5G do 2020. godine. Zašto korisnici još uvijek čekaju na brzi mobilni internet?

Cenić: Što se tiče BH Telecoma, to je tačno. Oprema i sve ostalo je u pocesu... Međutim, ministarstvo na državnom nivou je imalo strategiju da proces digitalizacije i uvođenje 4G mreže ide istovremeno. Sad su to konačno razdvojili zato što su i sami uvideli da je stvarno bespredmetno čekati proces digitalizacije. Tu je, recimo, osam meseci čekao predmet u Agenciji za javne nabavke, Odjeljenje za žalbe. To, naravno, koči i uvođenje 4G mreže. Sada je to razdvojeno, 4G mreža ide svojim tokom, digitalizacija svojim. Ostala su još dva koraka, ja se nadam da će biti ispoštovano, i da će to biti u nekim predviđenim rokovima, da će do kraja jula da zaživi 4G mreža.

Reforma.ba: Danas je jasno da se tradicionalni operateri moraju hvatati u koštac sa tehnološkim promjenama koje doprinose tome da ljudi komuniciraju uglavnom putem internet aplikacija. Trendovi pokazuju da će pametni mobilni uređaji u vremenu pred nama igrati sve veću ulogu u životu ljudi, a TV program će se gledati online. Šta BH Telecom treba da ponudi svojim korisnicima imajući u vidu gore navedeno?

Cenić: Treba da ponudi sve od onoga što sam već nabrojala. S tim što ja neću, iz profesionalnih razloga, da otkrivam šta je u pripremi. Ali svjedoci ste da je BH Telecom već počeo, ne kažem da su to ne znam kakvi koraci... Postoji aplikacija koja vam, kad čekate bus, kaže koliko je stanica udaljen sledeći. Tu je i aplikacija preko koje najbliži, naprimer, roditelji, mogu da prate decu. Da vide gde se tog trenutka nalaze.
Govorim o sitnicama. Nisam rekla da su to neke radikalne mere, ali se ulazi i u mnogo tehnološki razvijenije aplikacije. Jer ove komunikacijske, kao što su Viber i What's up, smanjile su drastično prihode svim telekom operaterima. Malopre sam rekla, Moja TV je ta koja je na jedan način nadomestila, ali ne u potpunosti, onaj deo prihoda koji evidentno bilježi pad.   

Reforma.ba: Kakav je taj razvoj u odnosu na konkurenciju?

Cenić: Iskreno rečeno, prateći konkurenciju, u ovo zadnje vreme ja nisam primetila da su izlazili sa nečim novim u odnosu na BH Telecom. Možda grešim, svako me može ispraviti... Ja nisam nešto uočila i videla. Po mojim saznanjima – ne. Nisu baš izašli sa nečim novim. 
E sad, postoji nešto što se koristi, upravo u toj nelojalnoj utakmici... Usluge koje apsolutno svi imaju, ima ih i BH Telecom i glavni operateri, operateri koji vrše proboj na tržište predstavljaju kao uslugu kakvu niko drugi nema. Što je apsolutno netačno. Mislim da je BH Telecom i pravio tu grešku što nije na adekvatan način i u direktnom kontaktu sa klijentima i korisnicima objašnjavao da to uveliko postoji. Pa onda brzina interneta, konkurenti kažu – naš internet je brži. Jeste, ali ako povećaju broj korisnika, brzina interneta će padati, nastaje katastrofa i korisnici ostaju zbunjeni. Kod drugih se to ne dešava, brzina ostaje ista. Mnogo je takvih stvari, za koje je propušteno da se klijentima i krajnjim korisnicima objasne... To je propust i glavnih operatera, ali moja kritika je usmerena na Nadzorni odbor.

Reforma.ba: Protivnici privatizacije Telecom nazivaju „zlatnom kokom“, koja će uvijek biti profitabilna. Podaci, međutim, ukazuju da je neto dobit Telecoma od 2010. do 2015. godine gotovo prepolovljena. Da li je opravdano Telecom i dalje smatrati „zlatnom kokom“ društva?

Cenić: Jeste, ako uđe u promene. Ovo je ključno, da zaista uđe u te promene. U protivnom, za jedno tri ili četiri godine, izjednačit će se prihodi i rashodi i onda neće biti nikome, i nikome neće valjati.
Zašto je „zlatna koka“? Zato što je, to ja tvrdim, privilegija raditi u BH Telecomu, s obzirom i na visinu primanja, i na to što je dobit, koliko god pada, impozantna u odnosu na ostala javna preduzeća. Međutim, ako se ne uđe u promene, za tri godine ne da neće biti „zlatna koka“, nego će svak dizati ruke od Telecoma, i onda će optuživati jedni druge ko je kriv.
Zbog toga sam ja, a negdje od kraja oktobra sam član Nadzornog odbora, na prvoj sednici tražila tematsku sednicu na kojoj će se posebno govoriti o razvoju Telecoma. To je bilo prihvaćeno, imali smo rasprave... Prihvaćeni su neki moji predlozi. Ja smatram da u BH Telecomu, koliko god ima onih koji su došli tu na vrlo čudan način i koji nisu baš motivisani da brane i da se zalažu za svoju kuću, moraju shvatiti da i njihova pozicija zavisi od razvoja BH Telecoma.


Razgovarao: Tarik Moćević

6 novembar

Konferencija Stabilnost finansijskog sektora u BiH

Centar za politike i upravljanje u sklopu projekta „Promoviranje debate o ključnim reformskim politikama" organizuje konferenciju „Stabilnost finansijskog sektora u BiH“ koja će se održati u Sarajevu 6. novembra u Atrij sali hotela Evropa sa početkom u 12h. CIlj konferencije je da podstakne stručnu debatu, te sagleda napredak na provedbi strukturalnih reformi u finansijskom sektoru, kao i efekte istih na jačanje ekonomskih aktivnosti u Bosni i Hercegovini.

read more
1 decembar

ReForum: Poresko rasterećenje rada u FBiH

read more
7 juli

Konferencija "REFORUM: Politička odgovornost i polaganje računa za sproviđenje reformi"

read more
28 januar

Konferencija "REFORUM: Poboljšanje poslovnog okruženja" (1)

read more
20 maj

Okrugli stol: BH kreativne industrije - Startup za kreativce

read more
4 februar

Okrugli stol: 'Reforma i modernizacija državne pomoći kao pretpostavka ekonomskog razvoja' (1)

read more